4. jul


1190. Engleski kralj Ricard Lavljeg Srca i francuski kralj Filip II krenuli u Treci krstaski rat. Pridruzio im se nemacko-rimski car Fridrih I Barbarosa.

1631. U Parizu otvorena prva agencija za zaposljavanje na svetu.

1753. Rodjen francuski izumitelj Zan Pjer Fransoa Blansar. 1785, s Dzonom Dzefrisom, izveo prvi let balonom preko Lamansa.

1776. Na Kontinentalnom kongresu u Filadelfiji potpisana Deklaracija o nezavisnosti SAD. Taj dan se u SAD slavi kao Dan nezavisnosti.

1799. Rodjen svedsko-norveski kralj Oskar I. Tokom vladavine vodio politiku neutralnosti Svedske i ujedinjenja skandinavskih zemalja.


1807. Rodjen italijanski revolucionar Djuzepe Garibaldi, vodja pokreta za nezavisnost i ujedinjenje Italije. Legendarnim pohodom sa svojim dobrovoljcima, Hiljadu crvenih kosulja, 1860. oslobodio Siciliju od vlasti Burbona i u septembru trijumfalno usao u Napulj. Izabran za poslanika Rima 1874, odbio pocasti kralja Viktora Emanuela, titule vojvode i marsala.

1826. Umro bivsi predsednik SAD Dzon Adams.

1826. Umro bivsi predsednik SAD Tomas Dzeferson.

1848. Objavljen Komunisticki manifest, Karla Marksa i Fridriha Engelsa.

1848. Umro francuski pisac i diplomata Fransoa-Rene Satobrijan. Smatra se tvorcem francuskog modernog knjizevnog stila i jezika. U politickim spisima negirao tekovine francuske burzoaske revolucije i racionalizam u filozofiji.

1900. Rodjen americki dzez-muzicar, trubac i pevac Luj Sacmo Armstrong. Mnoge turneje sirom sveta donele mu nezvanicnu titulu ambasadora dobre volje.

1903. Pusten u rad prvi pacificki telegrafski kabl, izmedju San Franciska i Manile.

1927. Rodjena italijanska filmska glumica Djina Lolobridjida, prva zvezda italijanske kinematografije posle Drugog svetskog rata.

1934. Umrla francuska naucnica poljskog porekla Marija Kiri-Sklodovska. Otkrila radioaktivne elemente radijum i polonijum. Prvu Nobelovu nagradu za fiziku podelila, 1903, sa suprugom Pjerom i Bekerelom, a drugu, za hemiju, dobila 1911.

1943. Pod nerazjasnjenim okolnostima, u avionskoj nesreci u Gibraltaru poginuo poljski general i politicar Vladislav Sikorski, sef vlade u emigraciji i tokom Drugog svetskog rata vrhovni komandant poljskih oruzanih snaga na Zapadu.

1946. Filipini stekli nezavisnost, posle 47 godina vladavine SAD.
1976. Izraelski komandosi upali na aerodrom Entebe u Ugandi i oslobodili 102 taoca iz francuskog putnickog aviona koji su oteli arapski ekstremisti. Poginuli cetiri komandosa, sedam od 10 otmicara i 20 ugandskih vojnika.

1979. Bivsi predsednik Alzira Ahmed Ben Bela pusten, posle 14 godina, iz kucnog pritvora. Prvi predsednik nezavisnog Alzira, sa vlasti ga drzavnim udarom 1965. uklonio Huari Bumedijen.

1997. Vasionska sonda SAD Patfajnder spustena na Mars.

1999. Alzirski predsednik Abdelaziz Buteflika amnestirao na hiljade muslimanskih vojnih zatvorenika.

2000. Umro jedan od najslavnijih poljskih pisaca i antikomunista Gustav Herling Grudzinski.

2001. U cilju okoncanja 18 godina dugog gradjanskog rata, tokom kog je stradalo blizu dva miliona ljudi, Vlada Sudana prihvatila libijsko-egipatsku mirovnu inicijativu. Sukobi nastavljeni.

2001. U avionskoj nesreci u Sibiru poginulo 145 osoba.

2003. U teroristickom napadu na siitsku dzamiju u pakistanskom gradu Keta, za vreme molitve, poginule 53 osobe.